Manastir se nalazi u podnožju planine Tare udaljen 3 km od reke Drine. Prema predanju manastir je podigao kralj Dragutin 1276 god. Manastir Rača je više puta stradao a najviše za vreme pada Despotovine (1459 god.) i za vreme prve velike seobe Srba (1690 god).
Tokom srednjeg veka u manastiru je radila Račanska prepisivačka škola. Turski putopisac Evlija Čelebija zabeležio je da je u prepisivačkoj školi radilo više stotina kaluđera prepisivača. Manastir Rača je prvi put obnovljen krajem XVIII veka da bi poslednja veća obnova bila obavljena sredinom XIX veka.
Ličnost koja je neraskidivo vezana za manastir je njegova arhimandrit hadži Melentije koji je oranizovao obnovu i koji je okupljao verni narod oko manastira. Melentije Stevanović kako mu je bilo pravo ime bio je jedan od vođa pravog srpskog ustanka i vojvoda Sokolske nahije.
Novi živopis i ikonostas potiču iz sredine XIX kada je podignuta i velika kula zvonara. Tokom Drugog svetskog rata manastir su spalili Bugari kada je opljačkana riznica. Ovom prilikom nije odnešeno Miroslavljevo jevađelje koje je tokom ratnih godina čuvano u manastiru.
Patrijarh Plavle je nekoliko puta dok je bio monah boravio u manastiru Rača. Predivno okruženje manastira u zagrljaju planina predstavlja pravo mesto za mir i molitvu.
